Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

ВЛАДА ЈЕ ОДЛУЧНА ДА ЦРНУ ГОРУ РАЗВИЈА КАО УРЕЂЕНО ДРУШТВО

ВЛАДА ЈЕ ОДЛУЧНА ДА ЦРНУ ГОРУ РАЗВИЈА КАО УРЕЂЕНО ДРУШТВО
Датум објаве: 02.08.2020 09:08 | Аутор: ПР Слузба

Испис Штампај страницу


Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права мр Александар Саша Зековић поводом окончања преговора експертских тимова Владе Црне Горе и Српске православне цркве независном дневнику "Вијести" и новинарки госпођи Јелени Јовановић дао је сљедећу изјаву:

 

 

Српска православна црква (СПЦ) је јавно напоменула, након неуспјелих преговора, “да се и поред огромне забринутости свештенства, монаштва и вјерника”, одазвала позиву Владе Црне Горе на дијалог. Као да се хтјело рећи да је то само по себи довољан уступак према Влади која је, произилази, недостојна за разговор. Заборавило се на писма подршке, представљена као “спонтано догађање народа”, којима су управо тражени и дијалог и рјешење а посебно да се имовинска питања рјешавају “искључиво пред судом државе Црне Горе”. Мишљења сам да је СПЦ под притиском дијела политичке јавности која је њену наводну угроженост поставила као платформу за наступ на предстојећим парламентарним изборима. Прихватањем договора са Владом обесмислиле би се оцјене о наводној дискриминацији, прогону и отимању светиња па тако и изборни наступ политичких структура. Подсјетићу, преговарачки тим Владе Црне Горе је учинио бројне уступке. Понуђена рјешења су имала јасан практичан смисао како би се превазишле несугласице и подјеле у православном бићу Црне Горе и јачало повјерење између државе и цркве. Влада је одлучна да Црну Гору развија као уређено друштво, па је тако оправдан захтјев за регистрацијом свих вјерских заједница. То питање треба посматрати, између осталог, и у контексту секуларизације друштва. Основ развоја Црне Горе су демократија и владавина права, није религија, па Црква не може бити и није изнад државе. Влада је показала и овог пута да не жели штету никоме, али се намеће питање зашто црква континуирано није јасна у опредјељењу да не жели правити штету држави. Неприхватањем договора, стиче се утисак да се ррква одлучила да задржи још неко вријеме ривалитет у односу на државу. Вјерујемо да ће се у будућности држава и све вјерске заједнице, без изузетка, више сусријетати у друштвеном, културном и у оквиру соцјалних сервиса а мање у политичком домену. 

Процес консултација

 

У МЉМП су свакодневна интересовања представника вјерских заједница и грађана за упис у регистар односно евиденцију вјерских заједница.

Полазећи од тога да слобода мисли, савјести и вјероисповести представљају животно значајна људска права и носећа су одредница демократског и отвореног друштва, Министарство за људска и мањинска права, кроз Директорат за односе са вјерским заједницама, пружа консултације свим вјерским заједницама и заинтересованим грађанима у циљу потребне стручне и техничке помоћи. До сада је обављено седам консултативних састанака са представницима вјерских заједница који су се непосредно интересовали конкретно за начин евидентирања и за друге техничке детаље. 

 

 

Разлика између регистарције и евиденције

 

Регистрацијом вјерске заједнице стичу својство правног лица, а евиденцијом се наставља правни субјективитет (раниеј стечено својство правног лица) вјерским заједницама. Региструју се оне вјерске заједнице које до сада нијесу биле регистроване и новоосноване вјерске заједнице, а евидентирају се постојеће вјерске заједнице, наравно уколико то желе.

Александар Саша Зековић, 

државни секретар у Министарству за људска и мањинска права