Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

КОНСУЛТАЦИЈЕ О ЗАШТИТИ БРАНИТЕЉА_КИ ЉУДСКИХ ПРАВА У ЦРНОЈ ГОРИ - МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА ЈЕ ПРИМЈЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ

КОНСУЛТАЦИЈЕ О ЗАШТИТИ БРАНИТЕЉА_КИ ЉУДСКИХ ПРАВА У ЦРНОЈ ГОРИ - МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА ЈЕ ПРИМЈЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ
Датум објаве: 15.09.2020 12:53 | Аутор: ПР Служба

Испис Штампај страницу


Министарство за људска и мањинска права (МЉМП) је учествовало у консултацијама Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) са државним органима, Омбудсманом и организацијама цивилног друштва о поштовању права и заштити бранитељки и бранитеља људских права у Црној Гори. 

 

Током разговора је акцентирано стање у вези са бранитељима_кама људских права и представљени су главни налази што укључује недостатке у погледу њихове заштите и праксе које обећавају и доприносе подстицајном и сигурном окружењу за њихово дјеловање.

 

МЉМП је истакло своју изражену активност у борби против стереотипа и предрасуда пружајући помоћ грађанима у разумијевању и прихватању различитости. Посебно је истакнута   посвећеност промоцији родне равноправности, толеранције и стварању окружења у којем су сви грађани, без озбира на разлике у идентитету, прихваћени и безбједни. Министарство је брзо и одлучно реаговало на све примјере мизогиније, хетеросексизма, етничке и вјерске нетрпељивости без обзира да ли су жртве биле новинари, грађански активисти или обични грађани.

 

МЉМП је нагласило да код унапрјеђења праксе поштовања људских права неопходно јачање капацитета политичких партија и посебно образовање њихових лидера, чланова и симпатизера о универзалности и недјељивости људских права. Неприхватљиво је да се због незнања или недовољног разумијевања, идеолошке острашћености и искључивости чине уступци према национализму и мржњи и игнорише било које кршње људских права. 

 

Када се говори о заштити бранитеља људских права, МЉМП је препознало још увјек проблематичан однос друштва према тзв. малим (“алтернативним”) вјерским заједница према којима је нетрпељивост и даље изражена. Закон о слободи вјероисповијести је пружио оптималан оквир да се омогући вјерски плурализам и од дискриминације заштите све вјерске групе, без обзира на њихову бројност. Противници још увјек важећег Закона о слободи вјероисповијести суштински се у пракси препознају као противници секуларности и савременог концепта људских права.

 

МЉМП је у претходном периоду нарочито оснажило процес консултација са организацијама цивилног друштва о владиним политикама и акцијама на пољу људских права. Укупно институционално искуство, приступ и рад МЉМП се препознаје као примјер добре праксе.

 

Отвореност и посвећеност према свима који се у Црној Гори баве заштитом људских права потврђује и чињеница да се од укупног буџета Министарства за људска и мањинска права  (нешто изнад 2,2 милиона еура) готово 85% средства директно троши и усмјерава према организацијама цивиног друштва, међу којима су И највећи критичари рада Владе. Подршка и партнерство са невладним организацијама, савјетима националних мањина и вјерским заједницама у МЉМП се прихвата као начин да политике Владе Црне Горе буду инклузивне и конкретне, рационалне и продуктивнијим. 

 

У име МЉМП у консултацијама су учествовали државни секретар мр Александар Саша Зековић, Биљана Пејовић, шефица Одјељења за послове родне равноправности и Сокољ Беганај, савјетник у Одјељењу за инклузију Рома и Египћана.

 

Министарство за људска и мањинска права