Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

У Црној Гори не смијемо дозволити да се живи у страху

У Црној Гори не смијемо дозволити да се живи у страху
Датум објаве: 28.09.2017 00:00 | Аутор: ПР служба

Испис Штампај страницу


Запажања из више анализа и студија, званичних и независних извјештаја, указују да је насиље над женама и насиље у породици забрињавајуће присутно, оцијењено је на конференцији “ Међународни стандарди о насиљу у породици и њихова примјена у Црној Гори”.

Биљана Пејовић испред  Министарства за људска и мањинска права, појаснила је да насиље нико не треба да трпи и да крије, те да је први корак ка ослобађању када жртва одреагује и себе препозна као жртву, ослободи се страха да затражи помоћ која јој је неопходна.

Министарство за људска и мањинска права апелује на грађане Црне Горе, да у случајевима када су свједоци насиља или имају сазнања о потенцијалном насиљу, исто одмах пријаве надлежним органима.

Насиље је заиста у роду са страхом, а  правди је насиље најгори противник. Међународни статистички подаци показују забрињавајућу ситуацију, на коју ниједна земља није имуна, па ни Црна Гора. У Црној Гори не смијемо дозволити да се живи у страху, нарочито у сопственој породици. Ова борба мора бити упорна, снажна и удружена како би се постигли позитивни и одрживи резултати”, рекла је Пејовић.

Она је подсјетила да статистички подаци показују да је неопходно предузимати даље стратешке мјере за осигурање превенције насиља, како насиља у породици, тако и насиља над женама у ширем смислу, те обезбиједити квалитетне, дјелотворне и кредибилне механизме заштите жртава насиља и ефикасног гоњења починилаца.

Заштитник људских права и слобода Црне Горе Шућко Баковић истакао  је да пораст броја пријављених случајева, осим што показује да су почињена дјела насиља у порасту, може бити и показатељ да су жртве додатно оснажене и правно поучене да насиље пријаве органима.

“У нашој оцјени стања рекао бих да је она у великој мјери сагласна са закључцима цивилног сектора”, навео је Баковић.           

Према његовим ријечима, имајући у виду одређене мањкавости система заштите у Црној Гори, основ дјелотворног поступања надлежних органа мора се заснивати на усклађеном превентивном дјеловању, континуираној едукацији и обуци поступајућих службеника/ца, развијању услуга подршке, спровођењу ефективних мјера заштите и подршке жртвама и свједоцима у поступцима надлежним органима, али и на одвраћајућим казненим мјерама.

На конференцији су још говорили и Биљана Зековић- директорица СОС телефона Подгорица; Аудроне Урбонавициуте - замјеница шефа Оперативног сектора у Делегацији Европске уније; Маријана Лаковић Драшковић - директорица Директората за правосуђе, Сенка Кликовац -  начелница у Директорату за здравствену заштиту; Станка Вучинић - замјеница предсједнице Врховног суда; Љиљана Кликовац - Основно државно тужилаштво; Миливоје Рашовић - предсједник Вишег суда за прекршаје; Вања Микулић Ракочевић - ауторка студије "Међународни стандарди заштите жена од родно заснованог насиља и насиља у породици" и Весна Ратковић - професорка кривичног права на правном факултету Универзитета Медитеран.

Министарство за људска и мањинска права